Tumačenje snova u psihoanalizi 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12

Psihoanaliza je jedan od najuticajnijih psiholoških pravaca nastao krajem 19. veka u Austriji kao reakcija na sterilnost i ograničenost klasične introspektivne psihologije. Njen osnivač je Sigmund Frojd. Termin psihoanaliza odnosi se na psihoterapijsku tehniku, iz grupe rekonstruktivnih psihoterapijskih postupaka. Fundamentalne teorije u sklopu psihoanalize su: učenje o otporu i potiskivanju, o nesvesnom, o značaju seksualnog i agresivnog nagona i o važnosti ranog razvoja ličnosti. Učenje o potiskivanju i o nesvesnom je toliko važno za psihoanalizu da se često naziva „naukom o nesvesnom”.
Termin psihoanaliza, pored fundamentalne, označava i primenjenu psihoanalizu (npr. psihoanaliza umetnosti, religije, književnosti itd.).
Ciljevi psihoanalize:
smanjenje iracionalnih impulsa i htenja kod klijenta i njihovo stavljanje pod kontrolu
povećavanje repertoara odbrane i
povećanje elastičnosti odbrane
omogućavanje klijentu da razume svoje potrebe i učini ih svesnijim
adaptiranje klijenta na okolinu, kao i na sebe samoga i na dvoje potrebe.
Škole:
Frojdova psihoanaliza (klasična, ortodoksna psihoanaliza)
Revidirane neofrojdovske i nefrojdovske škole:
Hornaj
Saliven
Objektno-relaciona teorija
Individualna psihologija
Analitička psihologija
Lakanska psihoanaliza
1900. godine počinje naučno tumačenje snova postavljanjem osnova za dubinsku psihologiju ustanovljenu Frojdovom psihoanalizom i analizom individualno nesvesnog iz čega proishodi i dinamika sna. U intelektualnu avanturu razvijanja svoje teorije Frojd je krenuo analizom vlastitih snova za šta mu je poseban podsticaj predstavljalo osećanje tragičke krivice prema ocu Jakobu, koje je ostalo od najranije mladosti, a koje će ga svojim nepodnošljivim nabojem dovesti i do prvog nagoveštaja oceubilačke dimenzije edipalne organizacije koju će izložiti u Tumačenju snova.
Frojd se vremenom pored vlastitih snova koje je do tančina opisivao svojoj supruzi Marti, zainteresovao i za snove svojih neurotičnih pacijenata, koji su onog časa kada je prestao da deluje pritiskom ili sugestijom na njih, kada im je dozvolio da se slobodno izražavaju, počeli spontano da mu opisuju svoje snove. Stekao je utisak da su snovi značajni, te je počeo i da ih beleži. Frojd polako postaje psihoanalitičar koji "vlastito nesvesno povija kao receptivni organ ka pacijentovom nesvesnom koje se lagano pomalja". Na tom putu u pacijentovo nesvesno najviše mu je pomogla Fani Mozer koja mu je tokom seanse ponavljala: "Ne govorite mi, ne dodirujte me samo me slušajte". To je predstavljalo začetak slobodnih asocijacija.
Uvođenje slobodnih asocijacija predstavlja najodlučniji momenat u istoriji psihoanalize. Pošto se pacijent opustio fizički i mentalno Frojd od njega ne traži da se seti izvora svojih nevolja, nego mu pomaže da pusti misli na volju ne sputavajući ga svojom kontrolom. Metodom slobodnih asocijacija Frojd je otkrio i manifestni (svesno iskustvo tokom sna) i latentni (ono skriveno u nesvesnom) sadržaj sna. Time je ovaj strastveni kolekcionar egipatskih i klasičnih antikviteta poput arheologa počeo da dešifruje nepoznati jezik snova polako sve više otvarajući podzemne odaje bolnog i skrivenog pamćenja.
Frojdovo tumačenje snova
Odlazeći na spavanje čovek svake noći na isti način na koji skida svoje odelo svlači i svoju psihu, odriče se svojih psihičkih tekovina te se u oba aspekta i fizičkom i psihičkom približava situaciji sa samog početka životnog razvoja. Somatski posmatrano, spavanje je, po Frojdu, reaktiviranje boravka u majčinoj utrobi. O tome svedoče stanje mirovanja, toplota, odsutnost nadražaja i fetusni položaj u kome ljudi spavaju. Najviše odmora donose oni snovi za vreme kojih je um najmanje aktivan, pa stoga snovi imaju po Frojdu imaju zadatak da utišaju svest i očuvaju proces spavanja što nije baš lak zadatak.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]